7. лекција

Бог пружа делотворне алате у нашој борби да живимо за њега. Ако их не користимо, нећемо успети.

Живот је компликован. Хришћанство није вера која те држи скривеног да не би био повређен. Уместо тога, Бог је запалио наша срца и рекао нам да тај пламен покажемо у тами у којој смо се родили. Он нам говори да живимо наше стварне животе другачије од онога како свет очекује од нас.

Када се поново родимо, до краја нашег живота стално нам треба храна. Једемо више пута дневно. Спавамо одређени број сати дневно. We sleep so many hours per day. Пијемо одређену количину воде дневно. Духовни парњаци хране, воде и сна су читање Светог писма, молитва и слављење Бога са другима.

Свет је прљаво место. Ми морамо да будемо чисти. Док живимо, прљавштину ће нам бацати на срца сваког дана. Својим очима видимо изопаченост. Својим ушима чујемо псовке. Својим рукама осећамо бол трња и песнице пријатеља. Својим језиком осећамо горки отров. Својим носом осећамо трулеж смрти.

Која средства нам Бог даје да бисмо спрали прљавштину, одагнали таму и променили свет око нас?

Прво, као што смо већ говорили, он је открио свој план за наше животе у Светом писму. Читајући текст Светог писма и чувајући Божја обећања у себи, ми чистимо наш ум и јачамо наша срца.

Друго, он је у нас ставио Светог духа, да бисмо могли да се молимо Богу и да осетимо како нам он одговара. То продубљује нашу веру и даје нам силу да живимо другачије и помогнемо да се промени свет.

Треће, створио нас је да га славимо. Када га славимо, он испуњава наше жеље и почиње да лечи ране које нам наноси овај свет.

Четврто, створио нас је да уживамо и да волимо људе, животиње и свет који нам је дао у оквиру граница. Треба да дамо предност времену проведеном са другим људима и у уживању у свету природе.

Треба да дамо предност времену проведеном са другим људима који верују у Бога и воле га онако како га ми волимо. То нас охрабрује и јача. Спречава нас да постанемо неуравнотежени. То се зове црква. Црква није зграда у којој се састајемо, нити служба којој присуствујемо; црква су људи који воле и Бога и нас. Време које проведемо са другим људима који воле Бога (читајући Свето писмо, молећи се, славећи Бога и помажући једни другима да живимо на начин на који нам он каже да живимо у Светом писму) је од кључне важности.

Многи су се питали да ли је важно да се састајемо са другим хришћанима. Али Свето писмо каже да је управо то суштина. Исус је поново устао да изгради заједницу испуњену љубављу: ону која је у њему прочишћена и коју он задовољава. Он је то илустровао својим понашањем након што је устао из мртвих када је јео са својим пријатељима, шетао са њима и посетио их у њиховим приватним просторијама.

Ако нам то није довољно, ова подстицајна прича коју нам је један свештеник испричао може да помогне:

Једног дана, један човек је дошао код свештеника и рекао, “Оче, мој брат, Пол, је прекинуо контакт са мном и са сваким другим хришћанином. Мораш да одеш да разговараш са њим и да га убедиш да треба да се врати!”

Свештеник је отишао до Полове куће, покуцао на врата и речено му је да уђе.

Када је ушао, затекао је Пола загледаног у разбукталу ватру. У тишини су климнули главом један другоме у знак поздрава и свештеник је сео поред Пола и загледао се у ватру. После неког времена, свештеник је узео металне машице, ухватио комад ужареног угља и извадио га из ватре на камени под тик испред ватре. Климнуо је главом Полу, насмешио се и чекао. После неколико минута, угаљ се толико охладио да у њему више није било ватре.

Свештеник је климнуо главом Полу, подигао тај комад угља и бацио га назад у ватру. После неколико тренутака, угаљ се поново разгорео. Свештеник се насмејао, последњи пут климнуо главом Полу и устао да крене.

Ми смо тај угаљ. Без пламена других око нас, ми ћемо се на крају охладити и изгубити своју ватру. Треба да читамо Свето писмо, вредно развијамо навику свакодневне молитве и слављења Бога и дамо предност времену које проводимо са другим хришћанима да бисмо помогли једни другима да живимо у радости и послушности према Богу.

Ако то учинимо, Бог ће нас ојачати, охрабрити и благословити. Потом ће нам дати прилику да поделимо јеванђеље са људима којима је оно потребно исто онолико колико и нама.