1. лекција

Имамо добру вест. Бог обећава да ће нас волети и да ће нам праштати, дајући нам вечни живот, ослобођење од зла и блиско пријатељство с њим све док му верујемо и слушамо га у љубави.

Да ли верујеш у то? Да ли увиђаш шта то за значи тебе?

Свето писмо каже да смо рођени да волимо и слушамо Бога и да заувек уживамо у њему,[2] али не можемо.[3]

Зашто?

Зато што смо рођени раздвојени од њега на два начина.

Прво, не познајемо га, а не можемо да волимо некога кога не познајемо.

Друго, рађамо се са злим жељама које нас раздвајају од живота, знања и љубави Божје. Наше зле жеље су узрок смрти, болести, неправде, рата — свих патњи у животу.

Како нас наше зле жеље раздвајају од Бога?

У основи зла је себичност која штети односима. Како се зближава са својом женом, мушкарац све лакше препознаје како његове речи, поступци и мисли могу да је увреде. Исто је и са нашим односом са Богом. Што смо ближи Богу, то боље разумемо како зло у нама нарушава блискост са њим.

Шта је био одговор Бога на наше раздвајање од њега?

Бог је изабрао да постане човек да би обновио блиско пријатељство са нама. Тај човек је био Исус.

Зашто је за Бога било важно да постане човек?

Прво, да би се лично повезао са нама. Друго, да искуси нашу радост, бол и борбу. Треће, да поднесе казну за наше зло тако што ће умрети уместо нас. И четврто, да се врати у живот да би уклонио наше зло, доводећи нас у блиско пријатељство с њим и дајући нам вечни живот.

Исус је изабрао да умре за нас делом зато да би доказао да Бог кажњава зло. Не желимо Бога који дозвољава да зло прође некажњено. Исусова смрт гарантује да Бог то неће урадити јер је изабрао да казни себе за наше зло, иако он никад није урадио ништа лоше.

Његов виши циљ је био да нас ослободи наших злих жеља и да нам преобрази срца да бисмо могли да живимо у чистом пријатељству с њим. То је оно што се у Светом писму описује као "поново рођен". То значи бити потпуно промењен, живети без робовања злим жељама, у блиском односу са Богом.

То значи да се добра вест не зауставља на томе што је Исус примио нашу казну.

Свето писмо каже да је, пошто је умро, Исус устао из мртвих и да је још увек жив. Он нам нуди да заменимо животе: његов савршени за наш разорени живот. Када прихватимо ову невероватну понуду, његов Дух почиње да живи у нама и полако замењује наше зле жеље све већом жељом за његовом добротом.

Процес нашег очишћења и усавршавања се назива посвећење. Ми нисмо савршени пре него што се овај живот заврши. Међутим, сам тај процес одмах даје практичне резултате.

Ти резултати се зову плод Духа: љубав, радост, мир, стрпљење, љубазност, доброта, благост, верност и самоконтрола. Ако смо хришћани, узрастаћемо у овим особинама. Ако нисмо, време је да се предамо Богу и растемо ближе њему кроз читање Светог писма, окретање од зла, молитве и слављење Бога.

Ми не можемо да учинимо да плод Духа расте. То може само Свети дух док изражавамо своју љубав према Христу.

Свето писмо каже да треба да узмемо свој крст и следимо Исуса.Та реченица је симбол који представља смрт наше себичности. Као што је и Исус носио свој крст (средство за мучење!) и умро висећи на њему, и ми морамо да симболички учинимо исто кроз смрт наше себичности.

Зашто је то важно? Зато што су наше себичне жеље у рату са жељама Бога. Исус тражи потпуно предавање и поверење. Он тражи да заменимо наше себичне жеље жељом за Богом. Тиме треба да покажемо своју љубав, скромно служећи Богу и његовим људима.

Кад се предамо и изаберемо Бога као своје једино задовољство, он нам даје снагу и жељу да га слушамо. То је као да га пустимо да буде ваздух који удишемо. Удахни Исуса. Издахни Исуса. Понављај. Сваког дана. Све до дана смрти. То је оно што нам даје храброст да верујемо да ће нам он помоћи да према својим непријатељима поступамо с љубављу када нам наложи да то учинимо.

Наш однос са Исусом је најближи однос који можемо да доживимо јер је његов Дух у нама. Овај однос ће променити твој живот кад верујеш Богу и слушаш га у љубави. Потом, када будеш правио грешке, он ће ти помоћи да поштујеш Бога.

Можда се питаш да ли би те овакав живот спречио да уживаш у нормалном животу. Са радошћу саопштавамо да су нам љубав и послушност према Богу омогућили да уживамо у Божјем миру и животној радости.

Иако никад нисмо потпуно ослобођени злих жеља у овом животу и ипак правимо грешке, наша љубав према Исусу изгладњује зле жеље тако да оне губе снагу. Бог то ради да бисмо били слободни да уживамо у њему, свету и односима које нам даје у чистоти.

Обећање у које је већини нас тешко поверовати је да Бог мења наше жеље. Он то чини. То је стварно. У супротном, добра вест не би била добра вест.

Зашто више хришћана не живи добрим животом?

Сваки хришћанин би могао да живи ослобођен од зла, али има тренутака када то одбијамо. Понекад бирамо зло радије него Исуса, чак и кад постанемо хришћани.

Неки не могу да искусе ослобођење од зла јер не верују да је то могуће или да Бог то нуди. Други одбијају да живе без зла јер то има високу цену. Зато што то захтева потпуно, стално предавање Богу.

Шта то значи?

Кад се предамо Богу, заповеђено нам је да наставимо да се предајемо. То мора да се дешава стално јер сви тежимо да се вратимо себичности. Свето писмо ову тежњу назива природом склоном греху. Ми је имамо од дана рођења до дана смрти.

Кад верујемо и имамо поверење у Бога, окрећемо се од зла, молимо се, славимо Бога, читамо Свето писмо и укључујемо се у заједницу са другим хришћанима, Христов Дух у нама почиње да мења наше жеље и да нас постепено ослобађа природe склоне греху.

За раст је потребно време. Не губи наду током процеса. И немој користити спорост раста као изговор за то да уопште не растеш.

Поштовање Бога доноси трајну радост и мир као ништа на овом свету. Не окрећемо се од зла само зато што је зло лоше: окрећемо се од зла да би у Богу нашли истинску сврху живота.

Бог нас зове да му се придружимо у раду за његову славу. Пошто му се предамо, он нас инспирише да поделимо ово прелепо пријатељство са другима, што се назива проповедање јеванђеља, и да их научимо како да га искусе, што се назива учеништвом.

То што нам он даје је толико добро да када га доживимо, не можемо да прекинемо да говоримо о њему. Када окусимо и видимо да је Господ добар, ми ћемо природно желети да то кажемо људима како би они могли да осете слободу и радост која нам је дата.

Још једном, ево добре вести (најбоље вести!): Бог обећава да ће нас волети и да ће нам праштати, дајући нам вечни живот, ослобођење од зла и блиско пријатељство с њим све док му верујемо и слушамо га у љубави. Ако смо верни до краја живота, Бог обећава да ће нам дати ново тело потпуно ослобођено проклетства злих жеља, смрти и сломљености, како бисмо заувек живели с њим.

Лоша вест је да ће сви који одбију Божју понуду трпети бесконачну казну и одвојење од Бога које смо сви заслужили својим злом.

Добра вест о Богу и лоша вест о ономе шта се дешава када га одбијемо чине јеванђеље најважнијом истином у нашем животу.

Ми постојимо да бисмо славили Бога и заувек уживали у њему. Често мислимо да морамо да бирамо између живота у којем угађамо себи и живота у којем угађамо Богу. Истина је да нас препуштање злим жељама не задовољава јако дуго. Препуштање злу доводи до депресије, нарушеног осећаја сопствене вредности и зависности од деструктивних, злих понашања. Зло влада нама, постепено нас лишава радости и оставља нас празне и саме. Чини нас робовима.

Кад изаберемо да себе сматрамо добровољним слугама Божје доброте а не робовима зла, присуство Бога у нашим животима и велики дарови које нам је обећао у јеванђељу дају нам радост и слободу које ништа не може да одузме.

Све што је потребно је све. Сва наша непослушност за сво његово опроштење, живот и постојану љубав.

Најлакши начин да ово упамтимо је кроз Песму спасења:

Умро си за нас, Исусе
И ускрснуо да спасиш свет
Опрости ми грехе сада све
Буди Господ мој, Пријатељ
Живот мој промени ти
Ја ћу за те живети