4. лекција

Када смо разговарали о томе шта је Исус постигао тиме што је умро, видели смо да нам веровање у његове тврдње о себи даје приступ његовим обећањима, али да би се његова обећања остварила у нашим животима, потребна нам је још и промена става и понашања.

Промена почиње читањем и веровањем у оно што он говори о себи и оно што говори о нама. Ево неколико примера онога што Исус говори о себи у односу на оно што говори о нама.

1. Исус је у потпуности добар. Ми смо испуњени злом.
2. Исус нас је волео. Ми смо га мрзели.
3. Исус је изабрао нас. Ми смо га одбацили.
4. Исус је савршено слушао Бога. Ми смо се побунили против Божјих правила.
5. Исус је добровољно патио за своје непријатеље, укључујући и нас. Ми нисмо желели да патимо чак ни за оне које волимо.
6. Исус је био највећи слуга. Ми не желимо да служимо већ да нас служе.
7. Исус је устао из мртвих. Нама је суђено да одемо у гроб, али ипак постоји нада јер нам Исус нуди свој живот.

Исус је Бог, али ипак истински човек. Он је највећи човек који је икад живео и изабрао је да нас воли и да настоји да придобије нашу љубав док смо још били његови непријатељи.

Исус не може да промени никога ако му та особа не приступи са понизношћу. Исус није чаробна реч. Он је особа која зна сваку мисао у нашој глави.

Свето писмо каже да се Бог противи гордима, али да је милостив према смернима. Ако приђемо Исусу желећи да га искористимо само да бисмо добили оно што желимо, он нас никад неће примити. Ако се не окренемо од зла у нама и не почнемо да га мрзимо и ако не изаберемо његову доброту уместо тога, никад га нећемо познавати нити знати корист од његових обећања.

Овај став кајања због зла, заједно са страственом жељом за Исусовом добротом – и чврстом вером у његова обећања – постаје наша нова нормалност. Када читамо оно што он каже у Светом писму, а потом се молимо и тражимо његову вољу, наши ставови се мењају од гордости ка скромности. Почињемо да постајемо као он.

Исус види наша срца. Треба да почнемо да мрзимо зло и да желимо да га његова доброта замени. Тада, кад будемо питали Исуса да нам опрости, он ће то учинити.

Кад му приступимо са истинском понизношћу, он нас сусреће у нашој сломљености и почиње да исцељује наша срца. Онда када себе видимо искрено и живимо свој живот у сагласности са истином да је Бог изабрао да нас воли и да нас преображава у своју доброту, нама Бог даје живот, радост и љубав.

Зар није дивно како нас он укључује у тај процес?

Ако се осећаш посрамљено због свог зла, добро је! Похрли ка њему. Клекни у понизности и захвали му се што ти је показао истину о теби. То је доказ да те Исус прати с љубављу.

Окрени се од зла у себи и уместо тога се окрени Исусу. Закопај се у Свето писмо. Урони у молитве. Размишљај о томе ко је Исус и шта обећава да ће урадити у теби и кроз тебе. Предај му се да би могао да му удовољиш и живиш у блиском пријатељству с њим. Упамти да су његова љубав и обећања оно што ти даје снагу и моћ да живиш чистим животом.

Ово је непрестан, свакодневни процес. Када погрешиш, немој да те зароби кривица или осећај безнађа. Тренутак кад погрешиш је тренутак кад највише треба да се окренеш Богу. Идеја да је твоје зло моћније од Бога је бесмислена и горда. Исус те је волео и кад си живео против њега. Наравно да ће ти опростити сада кад си његово дете! Он је јачи од твог зла и његова љубав према теби је већа од твоје одбојности према себи. Веруј у то и нећеш изгубити наду.