8. лекција

Свето писмо се назива Божјом речју јер је то начин на који Бог објашњава ко је он, ко смо ми, одакле смо дошли и зашто постојимо. Свето писмо је сложено. Ако га насумично отворимо и почнемо да читамо, вероватно ћемо бити збуњени. То је зато што Свето писмо у ствари чини 66 засебних књига које су написали различити аутори током периода од око 2.000 година.

Књиге Светог писма инспирисао је Бог. Поред тога, Бог је потврдио да је садржај тих књига тачан и да су од њега. Многе од тих књига су биле написане за веома конкретне групе људи. Црква је у раном периоду прикупила и организовала ове књиге у један том који сада зовемо Светим писмом. Оне заједно показују какву је интеракцију Бог имао са човеком кроз историју.

Књиге Светог писма припадају различитим жанровима. Књига псалама, на пример, је књига песама и молитви. Пуна је метафора које не треба увек схватити буквално. Јеванђеље по Јовану, међутим, је историјско дело засновано на Исусовом животу.

Посланице, као што су оне Галатима и Ефесцима, била су писма која су црквени великодостојници у раном периоду писали посебним групама људи.

Постоје књиге пророка, као што је Исаија и књига Откривења — дуго, сложено пророчанство које је првобитно написано за рану хришћанску цркву.

Има их још, али схваташ о чему се ради.

Свето писмо је такође подељено у два завета. Стари завет чине књиге написане пре Исусовог рођења, а Нови завет садржи књиге написане после Исусовог рођења.

Првих пет књига Светог писма (Петокњижје) су написали Израелци за Израелце да би објаснили постање света, обећања која им је Бог дао и како их је формирао као народ.

Кроз читаво Свето писмо налазимо различите договоре између Бога и људи. Они се називају савезима. Ми данас живимо под Исусовим савезом. То значи да не морамо да пратимо обредне законе који су детаљно описани у књигама као што је Левитска књига или Поновљени закони, које су биле део једног од старих Божјих савеза са Јеврејима. Обредни закони су служили као симболи који указују на Исуса и остварени су његовим животом и смрћу.

Ако ти се завртело у глави, застани на тренутак и диши. Онда се охрабри јер не мораш све то разумети одмах!

Свето писмо није нешто што мораш да читаш, као дужност. То је нешто што ћеш имати прилику да читаш. Оно треба да буде задовољство — да се чита, проучава и проживљава током читавог живота. То је благо које ће ти преобразити ум и срце.

Неке делове Светог писма је лакше разумети од других. Предлажемо ти да почнеш тако што ћеш прочитати Књигу постања (прву књигу Светог писма) и најмање једно од четири Јеванђеља (по Матеју, Марку, Луки или Јовану).

После тога би можда имало смисла прећи на Излазак, заједно са Делима апостолским и Посланицама у Новом завету.

Посланице Римљанима и Јеврејима су две књиге које је тешко читати, али оне ипак помажу да се схвати разлика између новог Исусовог савеза и старих савеза из Старог завета.

У Светом писму има много фасцинантних прича. Постоје и делови са детаљним родословима и компликованим законима за Јевреје. Међутим, можеш бити сигуран да сваки део Светог писма има своју сврху и вреди проучити га јер нам Свето писмо помаже да разумемо ко смо, ко је он и како да живимо. Оно нас чува од зла. Зато треба да будеш обазрив према свему што те стално одвраћа од читања Светог писма. Према телефону, видео-игрицама, итд.

Ако немаш Свето писмо, треба да га набавиш.

Постоје планови како да се читаво Свето писмо прочита за годину дана и они помажу јер те наводе да читаш мале делове сваког дана.

Ако желиш да читаш много, само напред. Али боље је усредсредити се на то да научиш да уживаш у Божјој речи. То је сталан извор охрабрења и мудрости и твоја способност да проживиш хришћански живот је директно повезана са тим колико доследно приступаш Светом писму срцем и умом.

Замоли Бога да ти помогне да разумеш Свето писмо. Замоли га да ти помогне да примениш његове заповести на свој свакодневни живот. Немој да занемариш читање и слушање Светог писма. Немој да дозволиш себи да га заборавиш. Можда не мислиш да си неки читалац, али ће Свето писмо брзо постати најдрагоценија ствар коју имаш зато што су то Божје речи упућене теби.