3. лекција

Још важније за нашу наду је то што знамо да је Исус устао из мртвих и да заувек живи. Да је Исус још увек мртав, не бисмо могли да искусимо његов живот. Ипак, његов Дух који живи у нама је један од највећих дарова које он нуди.

Живот са Богом је омогућен делом и због тога што нас је његова смрт учинила чистим у његовим очима, али је учињен стварним тако што је он устао из мртвих и живи заувек на небу и у нама. На тај начин нам је обећано да ћемо после смрти живети заувек јер ћемо бити лишени нашег разореног живота и остаће нам само његов бесконачни живот.

Исус је стварно Бог и стварно човек. Адам и Ева, први човек и прва жена, створени су тако да живе заувек, али су их њихове зле одлуке убиле. Зло је оно што ће убити и нас. Зло је разлог због кога сви умиремо, али Исус живи заувек јер никад није урадио ништа зло. То показује да он јесте Бог јер је само Бог савршен.

Иако је Исус умро, није га убило зло. Он се добровољно одрекао свог живота, и смрт није могла да га задржи јер никад није ништа погрешио. Његова чистота му је дала право да поврати свој живот.

Дакле, то је оно што је урадио.

Исус се вратио у живот, показујући своју моћ, божанску природу, савршену људскост и способност да нам да живот и да нас врати из мртвих. Али и више од тога, он се вратио да бисмо могли да заувек живимо у блиском пријатељству са њим.

Хајде да мало размислимо о овоме.

Не морамо никад да будемо усамљени јер он живи у нама. Можемо да му приступимо сваког трена у сваком дану. Можемо да му се молимо и да осећамо како се његова осећања покрећу у нашим срцима. Он зна наше мисли и воли нас. Даје нам снагу да живимо чисто. Можемо да живимо у његовој љубави, радости, миру, стрпљењу, љубазности, доброти, верности, благости и самоконтроли. Он нам нуди да живимо пуним плућима када свој живот нађемо у њему.

Свето писмо каже да постојимо зато да бисмо живели у блиском односу са Исусом. Да бисмо живели ближе њему него било коме другом на планети. Да бисмо га волели више од било чега или било кога другог. И да бисмо га радо слушали и заувек славили.

Због тога што постојимо да бисмо волели Исуса и живели са њим, Свето писмо хришћане назива “Христовом невестом”. Свето писмо такође каже да свако ко га пориче бива осуђен. Наше одредиште је Исусово наручје. Нико ко мрзи Исуса неће завршити у његовом наручју; уместо тога, он ће заувек бити раздвојен од њега.

То је ужас какав ретко ко може да замисли. Не схватају сви да сваки живот или радост коју имамо долази од Бога. У животу су нам доступна једноставна задовољства јер нам их је он учинио доступним. Када умремо, све ће нам то бити одузето и остаћемо или са Исусом и бескрајном радошћу или са ужасом раздвојености и неизмерне патње.

Почињемо да увиђамо да је Исусово наручје најбоље одредиште у васиони. Чињеница да сада можемо да искусимо мир и живот са њим је највеће задовољство у животу. Свако ко је живео у стварној блискости са Исусом ће вам показати да је он бољи од свега.

У почетку је застрашујући осећај да га пустимо у наше душе јер он разоткрива наше зло и подстиче нас да се предамо. Али како се предајемо, он доноси слатко исцељење и даје нам снагу да издржимо и растемо.

Ако следиш Исуса и предаш му се, он ће постати твоје највеће задовољство и промениће твој живот и прочистити те.

Онда ћеш, када умреш, пасти у рај његовог наручја.